Šta je EIV i zašto ga gotovo nema
Prethodna studija uticaja na susedstvo jeste instrument kojim opština uslovljava dozvolu za projekat . Nalazi se u Statutu grada od 2001, u tri kratka člana. Prvi od njih nosi uslov koji određuje sve ostalo, i to uslov koji .
Rečenica počinje sa . Nije Statut taj koji kaže kojim projektima treba EIV: to je zakon svake opštine. Bez tog zakona instrument postoji na saveznom papiru i . To je razlog zbog kojeg je EIV istovremeno jedan od najčešće pominjanih instrumenata u generalnim planovima i .
Dostupan podatak potvrđuje dijagnozu. U Istraživanju osnovnih opštinskih informacija iz 2015. IBGE je utvrdio da je , naspram 26,8% u 2013. Sam zavod je zabeležio da je u tom izdanju zakonodavstvo o EIV bilo iz ispitanog skupa, uz propise o udruženoj urbanoj operaciji. Četrnaest godina po stupanju Statuta na snagu, dve od svake tri opštine još uvek nisu bile uredile instrument.
Vredi čl. 36 čitati polako, jer je širi nego što uobičajeno čitanje sugeriše. Zahtev može da obuhvati projekte i delatnosti , što uključuje i gradnju same opštine. I ne svodi se na građenje: tekst govori o dozvolama ili odobrenjima za . Već izgrađena nepokretnost koja počne da ugošćuje novu delatnost može da zavisi od EIV da bi dobila odobrenje za rad, a da nijedan zid ne bude podignut.
Odakle pravilo dolazi: smernica, instrument i generalni plan
EIV se ne rađa izolovan u čl. 36. On je tehnički odgovor na urbane politike, navedenu među ciljevima koje je Statut postavio već u svom čl. 2.
Smernica navodi tri pravna dobra koja zakon želi da zaštiti: , i . Primetite da govori o saslušanju opštinske vlasti . EIV je dokument koji tom saslušanju daje sadržinu, jer bez prethodnog merenja konsultacija postaje formalnost bez sadržaja.
U čl. 4, koji nabraja celu alatnicu urbane politike, EIV se pojavljuje u , a taj izbor rasporeda mnogo govori.
Poreski instituti su u tački IV, pravni i politički u tački V, a . Zakonodavac ih je odvojio od svega ostalog i postavio jedno uz drugo, u istom redu, bez hijerarhije među njima. To je prvi nagoveštaj da je reč o , što će čl. 38 kasnije izričito reći.
Nedostaje treći element. Kao i svaki instrument Statuta, EIV dobija zamah tek unutar opštinskog planiranja, a Statut utvrđuje kada je to planiranje obavezno.
Objedinjeno čitanje zatvara lanac. Ustav, u čl. 182, predaje politiku urbanog razvoja opštini. Statut je uređuje i nudi instrument. Generalni plan određuje teritoriju i model grada. A sve to pretvara u zahtev koji se može isticati u postupku izdavanja dozvole.
Sedam najmanjih pitanja iz čl. 37
Član 37 je srce instrumenta. On određuje i, pre svega, utvrđuje da pogled mora da bude : pozitivne i negativne posledice, ne samo štete.
Dva izraza iz uvodnog stava zaslužuju tehničku preciznost. Prvi je : predmet studije nije parcela, nego okruženje, a određivanje tog obima jedna je od glavnih odluka opštinskog zakona. Drugi je : sedam pitanja jesu . Opštinski zakon može da doda i druga, a dobro napisani opštinski zakoni obično ih dodaju.
| Pitanje iz čl. 37 | Šta studija meri u praksi | Pitanje koje onaj ko odlučuje mora da postavi |
|---|---|---|
| I · Gustina naseljenosti | Koliko još ljudi počinje da živi ili da se kreće unutar obima usled projekta | Da li postojeća vodovodna, kanalizaciona i drenažna mreža prihvata to povećanje? |
| II · Urbani i društveni sadržaji | Dodatni pritisak na školu, vrtić, zdravstvenu stanicu, trg i ostale sadržaje u okruženju | Postoji li mesta i ugrađenog kapaciteta, ili projekat prebacuje red na javnu vlast? |
| III · Namena i korišćenje zemljišta | Usklađenost predložene delatnosti sa obrascem korišćenja koji je u susedstvu već ustaljen | Da li predložena namena živi sa okruženjem ili teži da ga istisne? |
| IV · Porast vrednosti nepokretnosti | Dejstvo projekta na cenu zemljišta i nepokretnosti unutar analiziranog obima | Ko zahvata taj porast vrednosti i ko biva njime raseljen? |
| V · Urbana mobilnost, stvaranje saobraćaja i potražnja za javnim prevozom | Stvorena putovanja, opterećenje ulične mreže i dodatna potražnja za javnim prevozom | Da li sistem podnosi povećanje i postoji li alternativa automobilu da bi se stiglo tu? |
| VI · Provetravanje i osvetljenje | Senka bačena na susedne nepokretnosti i ometanje strujanja vazduha | Koliko sati sunca i kakvo provetravanje susedi gube? |
| VII · Urbani predeo i prirodno i kulturno nasleđe | Uticaj na ustaljene vizure, zaštićena dobra, vegetaciju i prirodne elemente okruženja | Šta od postojećeg predela prestaje da se vidi i šta se nepovratno gubi? |
Čitanje u celini otkriva zamisao. Tačke I, II i V tiču se . Tačke III i IV tiču se . Tačke VI i VII tiču se . Zajedno, sedam pitanja pokrivaju tri pravna dobra objavljena u smernici čl. 2, tačka XIII: .
EIV ne meri . Meri ono što zgrada čini .
2024: urbana mobilnost ulazi u tačku V
Član 37 je nedavno izmenjen, i izmena je mala u tekstu a velika po dometu. Do 2024. tačka V je nalagala analizu samo . Zakon 14.849, od 2. maja 2024, objavljen u Službenom listu Federacije 3. maja 2024, dao je odredbi novu redakciju.
Razlika između dve redakcije nije retorička. meri vozila: koliko još automobila projekat izbaci na ulicu. je širi pojam, koji obuhvata kretanje ljudi svim načinima, uključujući pešice i biciklom. Menjajući predmet, zakon je proširio ono što studija mora da vidi:
Za opštinu je posledica praktična i neposredna. Svaki opštinski zakon o EIV napisan pre maja 2024. vrlo verovatno prenosi staru redakciju tačke V. On , jer se savezni pod ionako primenjuje, ali postaje . To je jeftina izmena visokog prinosa pri sledećoj reviziji propisa.
EIV nije EIA, i zakon to kaže doslovno
To je najčešća zabuna oko instrumenta, a zakon ju je predupredio posebnim članom od svega jedne rečenice.
Dve studije imaju . EIA proističe iz čl. 225 Ustava, koji se tiče prava na ekološki uravnoteženu životnu sredinu. EIV proističe iz čl. 182, koji se tiče politike urbanog razvoja koju sprovodi opština.
Poređenje jedno uz drugo čini razliku u primeni vidljivom. Projektu mogu da budu potrebne obe, samo jedna ili nijedna, a .
| Osa | EIA, prethodna studija uticaja na životnu sredinu | EIV, prethodna studija uticaja na susedstvo |
|---|---|---|
| Ustavna osnova | Čl. 225, § 1, tačka IV, životna sredina | Čl. 182, opštinska urbana politika |
| Propis koji utvrđuje obavezu | Propisi o životnoj sredini, u zakonom određenom obliku | Opštinski zakon, prema čl. 36 Statuta |
| Okidač | Radovi ili delatnost koji mogu da izazovu značajnu degradaciju životne sredine | Projekat ili delatnost koje opštinski zakon navede, u urbanom području |
| Predmet analize | Degradacija životne sredine | Pozitivne i negativne posledice po kvalitet života stanovništva koje živi u području i njegovoj blizini |
| Najmanji sadržaj | Određen važećim propisima o životnoj sredini | Sedam pitanja iz čl. 37, kao minimum |
| Javnost | Traži je sam ustavni tekst | Traži je jedini stav čl. 37 |
| Odnos između njih dve | Ne otpada zbog postojanja EIV | Ne zamenjuje EIA, prema čl. 38 |
Praktična posledica čl. 38 je samo jedna, i vredi je reći bez okolišanja: , a dobijanje ekološke dozvole ne oslobađa od EIV tamo gde ga opštinski zakon traži.
Jedini stav koji studiju pretvara u javni dokument
Član 37 se završava kratkim stavom koji je, u praksi, ono što instrumentu daje .
Redakcija je namerno široka u dve tačke. Govori o , u množini, a ne samo o zbirnom izveštaju. I otvara uvid , bez zahteva da dokaže pravni interes, bez ograničenja na susede ili na stranke u postupku.
Za javnog upravljača ovo je najpotcenjenije lice EIV. Studija dostupna na uvid menja prirodu rasprave o spornom projektu: saslušanje predviđeno smernicom čl. 2, tačka XIII, prestaje da bude sudar utisaka i počinje da se oslanja na . Kada studija nije javna, odluka opštine je izložena sumnji čak i kada je tehnički ispravna.
Ćutanje saveznog teksta i ono što onaj ko odlučuje mora da prati
Ovde je potrebno upozorenje pri čitanju, jer o ovoj tački kruži mnogo netačnih tvrdnji. Savezni tekst određuje , za se studija radi i mora da bude pokazana. On ne uređuje šta opština radi sa rezultatom.
To ne znači da je traženje ublažavanja neosnovano. Znači da je , oslonjen na nadležnost iz čl. 182 Ustava i na smernice iz čl. 2 Statuta, a ne neposredan nalog članova 36 do 38. Razlika je presudna kada se zahtev ospori:
- Gde je rizik za opštinu.
- Gde je rizik za investitora.
- Šta proveriti u bilo kojoj opštini, ovim redom.
- Šta instrument zaista rešava.instrument javnosti sa posledicom.
Teza se zatvara tamo gde je počela. EIV je instrument koji jedno prosto pitanje prevodi u postupak: Savezni zakon je utvrdio sedam najmanjih pitanja, naložio da se gledaju i pozitivne i negativne posledice, naložio da sve bude javno i doslovno rekao da to ne zamenjuje studiju o životnoj sredini. Sve ostalo, uključujući odluku da li tražiti ili ne tražiti, ostaje tamo gde ga je Ustav postavio:
Korišćeni izvori
Svi linkovi provereni 27. jula 2026.
- Zakon 10.257 iz 2001, Statut grada, zvanični tekst, Planalto. Čl. 2 tačka XIII, 4 tačka VI, 36, 37 i 38, i čl. 41.
- Zakon 14.849, od 2. maja 2024, zvanični tekst, Planalto. Nova redakcija tačke V čl. 37 Statuta grada.
- Ustav Brazila iz 1988, zvanični tekst, Planalto. Čl. 182 i 225, § 1, tačka IV.
- Profil brazilskih opština 2015, IBGE, PDF. Grafikon 4, procenat opština sa instrumentima planiranja, Brazil, 2013. i 2015.
- Statut grada u biblioteci zakona studija Arsenic, integralni tekst sa istorijom izmena.
Ažurirano 27. jula 2026. Iskazane ograde: procenat opština sa propisima o EIV naveden u ovoj analizi potiče iz izdanja istraživanja Munic za 2015, koje je najskorije koje smo mogli neposredno da proverimo za ovaj konkretan instrument; kasnija izdanja mogu doneti osveženu cifru, a tekst će biti revidiran kada bude bilo objedinjenog proverljivog podatka. Ovaj članak opisuje savezni režim instrumenta i ne zamenjuje uvid u propise opštine u kojoj se projekat nalazi.
