Projekat dolazi pre novca.

Novac se ne pretvara u projekat

Prizor se ponavlja u opštinama malih i srednjih gradova. Otvori se kreditna linija, pojavi se amandman, izađe konkurs sa kratkim rokom, i tim otkrije da nema šta da podnese kako bi obezbedio ta sredstva. Ne zato što nedostaju ideje, nego zato što ideje nisu važeći dokument za to.

Ono što važi kao dokument jeste već obavljen tehnički rad, sa stepenom razrade koji samo ugovaranje zahteva. A taj stepen razrade odlučuje da li sredstva postaju izgrađeno ili postaju propušten rok.

Zakon 14.133 iz 2021, koji uređuje javne nabavke i upravne ugovore, izričit je o trenutku u kome se to dešava: član 18 utvrđuje da se pripremna faza postupka nabavke odlikuje planiranjem, i da mora biti usklađena sa godišnjim planom nabavki i sa budžetskim zakonima.

Drugim rečima: planiranje ne dolazi posle novca. Ono je uslov da se do njega stigne.

Od pripreme do izvodljivog, u tri vremena

Najčešća zabuna u razgovoru o sredstvima jeste tretirati projekat kao jednu stvar. Nije. Između namere i izgrađenog postoji niz tehničkih radova koji se grupiše u tri vremena, i svako odgovara na drugo pitanje.

• Prethodne etape. Odgovaraju da li ideja stoji. Opisuju potrebu, korisnike, red veličine ulaganja i moguće alternative. Mogu se završiti sa ne, a završiti sa ne takođe je rezultat: štedi novac koji bi otišao na razradu nečega neizvodljivog.
• Etape izdavanja dozvola. Pretvaraju odluku u nešto što javna vlast može da odobri, proceni i odbrani. Tu ulaze geodetski snimak, geomehanička istraživanja, ispitivanja, studije zaštite životne sredine i čitanje urbanističkih propisa. To je najduže vreme, i ono koje gotovo uvek koči.
• Izvedbene etape. Razrađuju do tačke u kojoj radovi mogu da se izvedu i izmere bez improvizacije, sa definisanim rešenjima, materijalima i specifikacijama.

Redosled nije sklonost biroa. To je jedini poredak u kome svako vreme ima podatak koji sledećem treba: ne procenjuje se ono što nije dimenzionisano, i ne dimenzioniše se ono o čemu još nije odlučeno da se gradi.

Ono što najčešće koči jeste srednje vreme

U prethodnim etapama rad je pretežno analitički, a analiza ide brzo. U izvedbenim etapama put je već izabran, i ostaje razrada. U sredini se proces zaglavljuje, a razlog je prozaičan: pouzdana cena ne izlazi iz procene po kvadratnom metru.

Izlazi iz geodetskog snimka, iz geomehaničkih istraživanja, iz laboratorijskih ispitivanja, iz studija zaštite životne sredine i iz čitanja od slučaja do slučaja onoga što lokalni propis dopušta na toj parceli. Svaki od tih radova ima sopstveni rok, zavisi od terena, od laboratorije i ponekad od trećih lica, i nijedan se ne sabija da stane u konkurs koji je otvoren juče.

Zato to vreme mora biti iza vas unapred. Opština koja počinje istraživanja tek pošto dobije sredstva već je propustila priliku, i to obično otkrije kada je rok konkursa na pola.

Ne može da se počne od kraja

Postoji iskušenje da se ubrza tako što se radovi ugovore sa onim što je pri ruci, a detalj reši tokom izvođenja. To je prividna ušteda koja se skupo plaća na tri mesta.

Prvo je cena. Ko ugovara bez gotove razrade ne ugovara cenu, ugovara procenu koja će se tek menjati, a promena se dešava pošto su radovi počeli, kada je pregovaračka moć opštine najmanja.

Drugo je rok. Odložena tehnička odluka ne nestaje: vraća se nasred gradilišta, sa radovima koji stoje i čekaju. Treće je pravdanje sredstava, jer razlika između ugovorenog i izvedenog jeste upravo ono što će organi kontrole tražiti da im se objasni.

Praktično čitanje za onoga ko upravlja: pitanje nije imamo li projekat?. Pitanje je u kom smo vremenu, i šta nedostaje za sledeće? Dva pitanja izgledaju isto, a daju sasvim različite planove.

Susedstvo je ušlo u samu nabavku

Tačka koja obično promakne onima koji javne radove tretiraju kao čisto budžetsku temu: urbanistički propis ušao je u tekst zakona o nabavkama. Član 45 utvrđuje da nabavke radova i inženjerskih usluga moraju da poštuju, naročito, pravila koja se odnose na niz oblasti, a tačka IV je izričita o proceni uticaja na susedstvo, na način propisan urbanističkim zakonodavstvom.

Isti član navodi i ekološki primereno konačno zbrinjavanje čvrstog otpada nastalog radovima, ublažavanje kroz uslove i ekološku kompenzaciju utvrđene u postupku izdavanja dozvola, zaštitu istorijskog, kulturnog, arheološkog i nematerijalnog nasleđa, i pristupačnost za osobe sa invaliditetom ili smanjenom pokretljivošću.

A procena na koju se tačka IV poziva ima sadržaj utvrđen izvan zakona o nabavkama: Statut grada u članu 36 predviđa da će opštinski zakon odrediti koji projekti zavise od prethodne studije uticaja na susedstvo, a član 37 nabraja šta ta studija najmanje razmatra, uključujući urbanu mobilnost prema tekstu koji je dao Zakon 14.849 iz 2024.

Znači: ono što opština obično tretira kao dva odvojena razgovora, urbanistički i onaj o ugovaranju, jeste jedan razgovor iz ugla onoga ko će posle revidirati postupak. Rad koji ignoriše urbanističko merilo nije samo lošiji. To je krhkiji postupak.

Šest pitanja pre traženja sredstava

Ako grad želi da bude spreman kada se prilika otvori, rad počinje sada, a ne na dan konkursa:

• Koja je potreba, opisana i obrazložena? Na to odgovaraju prethodne etape, i one mogu zaključiti da projekat nije izvodljiv, što je takođe rezultat.
• U kom je vremenu ova tema danas? Prethodno, dozvole ili izvedbeno. Odgovor je obično dalje unazad nego što tim pretpostavlja.
• Šta nedostaje za sledeće vreme, u roku i u trošku? Geomehanička istraživanja, geodezija i studije zaštite životne sredine imaju sopstveni rok i ne sabijaju se.
• Da li je trošak već pouzdan, ili je i dalje procena? To je provera koja razdvaja temu spremnu da postane ugovor od one koja samo izgleda spremno.
• Da li je urbanističko merilo pročitano? Član 45, tačka IV uvodi procenu uticaja na susedstvo u samu nabavku radova.
• Postoji li odgovorni inženjer koji prati od početka do kraja? Rad koji menja ruke između jednog i drugog vremena gubi pamćenje odluka, a to pamćenje je ono što sprečava ponavljanje.

Nijedan konkurs ne finansira nameru. Finansira već obavljen tehnički rad. Grad koji to razume prestaje da se za sredstva bori improvizacijom i počinje da se bori sa gotovim materijalom, što je jedini način da se ravnopravno takmiči sa onima koji imaju veću strukturu.

Korišćeni izvori

Sve adrese proverene 25. avgusta 2026, u zvaničnim prečišćenim tekstovima na sajtu Planalto.

• Zakon 14.133 od 1. aprila 2021, Javne nabavke i upravni ugovori, zvanični tekst, Planalto. Član 18, uvodni deo, pripremna faza i planiranje; član 45, tačke I do VI, pravila koja se poštuju u nabavkama radova i inženjerskih usluga.
• Zakon 10.257 od 10. jula 2001, Statut grada, zvanični tekst, Planalto. Članovi 36 i 37, prethodna studija uticaja na susedstvo, urbanističko zakonodavstvo na koje upućuje član 45, tačka IV Zakona 14.133.
• Zakon 14.849 od 2. maja 2024, zvanični tekst, Planalto. Menja tačku V uvodnog dela člana 37 Statuta grada tako da se u prethodnim studijama uticaja na susedstvo zahteva analiza urbane mobilnosti.

Ažurirano 25. avgusta 2026. Ovaj tekst je analiza biroa Arsenic Arquitetos o vezi između planiranja, tehničkog rada i ugovaranja javnih radova, i nije pravni savet, mišljenje, niti tvrdnja o konkretnom postupku, konkursu ili opštini. Ovde nema obećanja odobrenja, sredstava niti roka. Tri vremena opisana u odeljku 02 jesu okvir čitanja koji Arsenic koristi da uredi razgovor sa upravom, a ne klasifikacija iz propisa. Zahtevi svake linije finansiranja, svakog konkursa i opštinskog urbanističkog propisa razlikuju se, i čitaju se od slučaja do slučaja.